IZVESHTAJ

Izveštaj je informativno – faktografski oblik novinarskog izražavanja kojim se sa lica mesta javnost obaveštava o nekom aktuelnom događaju ili pojavi. Novinar koji izveštava sa lica mesta za radio i televiziju to može činiti direktno ili „uživo“ . Izveštavanje se zasniva na opisu novinara, na onome što novinar svojim čulima opazi, sazna i pritom koristi i informacije do kojih može da dođe u toku odvijanja događaja o kome izveštava. Novinar mora da poznaje temu o kojoj izveštava, da zna da izvrši selekciju podataka, odvoji bitno od nebitnog i uhvati suštinu.

novinar pišući o događaju sa lica mesta nema vremena da istovremeno prati događaj i traga za njegovim uzrocima i posledicama i da pojave povezuje sa okolinom i pozadinom. Prvi , klasični i pravi izveštaj koji sledi teško može da sadrži elemente istraživačko – interpretativnog novinarstva.

Dušan Slavković izveštaje deli na : običan, reporterski i komentatorski.
Mihailo Miljanić nabraja : uobičajeni, reportažni i komentarski.
Dr Neda Todorović ih deli na : klasični, analitičko-interpretativni i reporterski.


Klasični opšteinformativni izveštajkonstatuje suštinu, najbitnije odlike događaja, razrađuje i ostale značajne činjenice, tematski stavlja akcenat na jednu temu oko koje ređa činjenice koje se na nju odnose, dok u nastavku razrađuje ili tak spominje manje značajne podatke, ređajući ih po važnosti.

Reporterski izveštaj, prateći događaj u razvoju oslikava i atmosferu, ambijent oko događaja upotpunjujući na taj način sliku koju čitalac dobija o celni opisanih zbivanja.

U analitičkom ili interpretativnom izveštaju novinar činjenice stavlja u takve međuodnose da čitalac iz konteksta stiče jasniju sliku o događaju i lakše zauzima stav. Jedan ili više bekgraunda objašnjavaju lid smeštajući događaj u kontekst njegovog šireg društvenog značaja.