fičer
Reč engleskog porekla označava interpretativni novinarski žanr sa elementima faktografije i beletristike. Unosi priču, nije puko nabrajanje činjenice, tipičan je za zapadno novinarstvo. Za razliku od vesti i izveštaja, u fičeru podaci su kombinovani sa stavom autora. Fičer je zajednički naziv za ralzičite pisane tekstove, žanr za sopstveno gledšte. I ako sadrži elemente vesti, glavna funkcija fičera je da humanizuje, da osvetli, da izazove kod čitalaca katarzu. Personalizacija- priča pojedinca zanimljivo predstavlja trenutnu situaciju. Rekapitulira nekoliko objavljenih vesti, da osveži događaj i privuče pažnju čitalaca. Autor fičera ima priliku da izrazi svoj stil, za razliku od vesti i izveštaja koji su suvoparni fičer koristi književni jezik i istil, bogatstv o u opisu i jeziku, personalna reakcija se javlja u fičeru.
Reportaža- nema komentar kao fičer,a li ima odloženo dejstvo. Fičer je vest koja se piše srcem.
Cilj fičera je da privuče pažnju do kraja. Autor se trudi da zaviri i sa druge strane priče. kao hibridna forma, sadrži elemente profila ličnosti, ljudske priče, bekgraund, analize- i zato može biti i članak.
U lidu fičera dajemo mamac, nikad na početku ne govorimo sve informacije, već počinjemo opisom nekih sporednih stvari.
Uvod, telo i zaključak stvari su povezani skladnim prelazima, igra reči piše se po osećaju.
Objašnjenje stvari se stvara bekgraundom. Postoji pozadina vesti na zanimljiv način ostvaren kod fičera, sadrži više komentara, opisa i izjava.
Reportaža je mnogo duža od fičera, koji je najadekvatniji za ljudske priče.
Fičerizacija podrazumeva da se ide iza podataka, da se personalizacijom objasne i rasvetle aktuelni društveni problemi. Statistički podaci se koriste samo kao bekgraund u fičeru.
Fičer je forma pisanih i TV medija, u radiju je teško opisati atmosferu i osećanja. Tv slikom muzikom može da se dočara priča. Vest od 35-40 reči, fičer je malo duži, sve zavisi koliko drži pažnju.
Vest nema zaključak samo se saopštavaju činjenice a fičer ima. Glava fičera je pasus u kome se nalazi glavni tok priče- opisniji, ličniji pogled autora , ali još uvek vest.
Telo autor daje opis, analizu, citat, dijalog, istorijski kontekst ili gledište ali svi ti elementi zasnovani su na faktografskim detaljima, dok se u vestima ređaju po značaju informacije u fičeru finalni deo teksta ( zaključak) nosi često sopstveni stav ( vest odloženog dejstva).
Traže se ostale činjenice, intervjuiše agovornike, istorijat se koristi za donošenje zaljučka koji predstavlja objašnjenje pozadine priče.
Fičer je tekst ili žanr bjašnjenja sadrži autorsku pristrasnost i stvaralačku slobodu.