obrada vesti- beleske

stilske figure

1. poređenje- osnovna i najčešća figura. Sastoji se od tri člana, predmeta koji se poredi, zajedničke osobine tog predmeta i onog sa kojim se poredi.

„ pašću, umreću, duša mi gore,
rasturiće me bele zore
ko grudu snega vrelo sunčanje“ Đ.Jakšić

„ Ko svilene niti što ih pauk satka
po drveću visi mesečine veo“ A.Šantić

2. kontrast-antiteza- je poređenje koje se ne vrši po sličnosti već po suprotnosti.

„ ja bosiljak sejem, meni pelen niče“

„ ja govorim, on govorit neće
ja se smijem, on se smijat neće
ja se hitam dunjom i narandžom
a on na me ni kamenom neće“

3. metafora- preneseno značenje, ona je zavisna od konteksta, njome se pojam neke reči stilizuje tako da se on svede na jednu željenu izrazitu osobinu svoju ali pri tome se i ostale osobine podrazumevaju:

„ Na javi je duša moja bogat seljak, veseljak“ Crnjanski

„ Divna je bašta, njoj u srijedi
cjeliva mjesec mramor blijedi“ S.Kranjčević

4. personifikacija- kada se mrtvim stvarima, vegetativnom ičli animalnom životu, ili apstraktnim pojmovima daju ljudske osobine, što biva obično u opisima prirode kada pojave i predmeti u prirodi „očovečaju“:

„ Livada kraj reke sanja
zrikavci tužno zriču
pomrlih trava duše
još lebde vrh otkosa
što se lagano suše
O, vi ne znate tužnu
o smrti trava priču
zrikavci tužno zriču“ D.Maksimović

5. alegorija ( zasniva se na metafori)- kada se metafora osamostali i produži proširujući se na celu sliku ili radnju dobijamo ageoriju:

„ Dižite škole
deca vas mole!
jer brza reka pored nas teče
a mi na bregu naše nesreće
ko ima svesti otud se kloni
okati vide breg nam se roni
gradimo broda, nema se časa
sutra smo žrtva burnih talasa“ Zmaj

Alegorijom se pisci služe ili za to da bi neku misao izložili što pristupačnije u obliku konkretne slike ili tako da bi pod skrivenom slikom alegorije izvrglipodsmeh društvene mane.

6. epitet ( na metafori)- reč koja uz imenicu otkriva neku njenu osobinu karakterističnu za datu situaciju:

„ Sivo, sumorno nebo. Sa starih ograda davno
uveli ladolež već je sumorno spustio vreže“ V.Ilić

7. perifraza- Kada se jedan pojam, stanje, osibina ili radnja opisno kazuje sa više reči:

„ Pre toliko ja sam ostavio nju,
zavičaj, decu i dom svoj lepi
tad zima beše sad žita zru“ DIS

8. metonimija ( zamena imena)- je druga grupa stilskih figura kod kojih veza između dva pojma nije zasnovana na suprotnosti ili sličnosti već na osnovu njihove logične zavisnoti.

„ On živi od svojih deset prstiju“
„ Kada ustane kuka i motika biće Turkom po Mediji muka“
„ Ispiti čašu do dna“

sinegdoha je podvrsta metonimije ( saznavanje jednog pojma omoću drugih), to je zamena pojmova po količini:

„ Kad je Muji lice obećala“
„...Ne, nek mi ne priđu tvoja oka dva...“

eufemizam je isto podvrsta metonimije, to je upotreba reči sa dobrim značenjem u lošem kontekstu.


9. ironija- upotreba reči u suprotnom smislu od onog koje one imaju. Obično se stavlja pod navodnike.

„ Da, „ dobričina“ si ti“
„ on je „junak“ „

10. simbol- od svih figura sa prenesenim značenjem reči simbol ima najudaljeniju vezu između dva pojma, ali i najšire upućivačko značenje, šire i od metafore. U govoru i u umetnosti koriste se neki stalni simboli, koji uvek upućuju na isti i svima poznat apstraktni krug ideja. U književnosti se pod simbolom podrazumeva reč koja označava neki konkretan predmet, a upućuje na neki apstraktan pojam ili grupu pojmova. Nasuprot alegoriji koja uvek ima racionalno shvatanje i strogo ograničen preneseni smisao i gotovo potpuno izjednačavanje konkretnog i opšteg simbol je slika sa širokim upućivačkim značenjem.

„ slepo je zaljubljen – i nikakve druge lepote- osim one koju voli- i koja će mu doći glave- ne vidi“

11. paradoks ( ono što je neočekivano)- Paradoks je misao koja na prvi pogled izgleda protivrečna, a koja je u stvari duboko tačna i istinita.

„ Ne znam šta bih rekao za III svetski rat, ali će se IV sigurno voditi strelama i kopljima.“ Ajnštajn
„ Preturila bi godine takvog života, ali nije mogla da preturi sate i minute“ I.Andrić

„ Guslara sretoh. Bio je slijep
Al’reče:- Sinko, život je lijep!
Zbunih se malko:- Zar zbilja lijep?
-Vidjet ćeš, sinko, kad budeš slijep! G.Krklec

12. aluzija ( alludere- šaliti se, ciljati na nešto)- Duhovit nagoveštaj na nešto naziva se aluzijom, obično se zasniva na nekoj poznatoj situaciji i stoga je za njeno razumevanje potrebno poznavanje te situacije. Koristi se obično u poslovicama.
13. hiperbola ( preterivanje) je preuveličavanje osobina predmeta ili intenziteta radnje u cilju jačeg emotivnog delovanja.

„ drzneš li dalje, čućeš gromove, kako tišinu zemlje slobodne sa grmljavinom strašnom kidaju“

14. gradacija ( penjanje) postupno ređanje osećanja i slika po jačini, tako da prva slika bude najslabije a poslednja najveće jačine. Obično u sebi ujedinjuje i hiperbolu ( preuveličavanje) i samo ređanje slika po jačini ( gradaciju).

„ jest slobodno, mlađano Bugarče! Jest slobodno, moje drago dijete! Jest slobodno, moj rođeni sinko.“ Ženidba Dušanova

15. Tautologija ( iste reči)- u suštini je isto emocionalna figura kao hiperbola i gradacija, to je gomilanje reči istog značenja. Veoma je česta u pesničkom jeziku.

„ Vrata škrinuše...
O duše! O mila seni!
O majko moja! O blago meni!“ Đ.Jakšić

16. apostrofa ( odvraćanje obraćanja publici)- Apostrofa je svako pesnikovo obraćanje mrtvim stvarima i ličnostima, ili apstraktnim pojmovima, ili odsutnim licima kao živim i prisutnim bićima, što oživljava pesnikov odnos prema tim stvarima i čini ga bliskijim.



„ naša mila Boko, nevjesto Jadrana,
pokrivena nebom ko od plave svile,
ljepša si od svoje primorkinje vile
i svijetlija od njenog đerdana“ A.Šantić

17. retorsko pitanje- kada se jedna misao kaže u obliku pitanja na koje se očekuje odgovor. To je i besedničko pitanje. Koristi se u poeziji, i pobuđuje kod čitalaca emociju:

„ Ko da igra? Ko da peva?
Ko da žedni? Ko da pije?
Ko li brigu da razbije?
Nema Mile, nesta ćeva!
Ana toči, Ana služi,
al’ za Milom srce tuži.“ Đ.Jakšić

18. elipsa ( izostajanje)- to je figura koja se sastoji u tome što se cela rečenica svede na reč na kojoj je logičko i emocionalno težište.

„ U mome redu počela da ludi
neka žena. Vikala je: Gori!
Ljudi, gori! Kuća gori!“ I:G:Kovačić

19. lirski paralelizmi:
- anafora ( dovođenje u vezu)- kada se ponavlja reč na početku stihova:
„ Kaži mi, kaži
kako da te zovem,
kaži mi, kakvo
ime da ti dam...“ Zmaj

- epifora ( dodavanje) kada se ponavljaju reči na kraju stiha:
„ Djedi vaši rodiše se tud’jer
oci vaši rodiše se tud’jer
i vi isti rodiste se tud’jer
za vas ljepše u svijetu ne ima“ I:Mažuranić

- simploha ( prepletanje, upletanje)- kada se ponavljaju reči i na početku i na kraju stiha:
„ U tamnici je glava naroda,
u tamnici je snaga naroda,
u tamnici je nada naroda,
u tamnici mu sudac bogodan,
u tamnici je Samson okovan.“ L:Kostić

- paliologija ( opet govor)- kada se ponavljaju reči na početku jednog i na kraju drugog stiha:
„ Kada sutra bijeli dan osvane,
dan osvane i ogrije sunce...“ Nar.pesma

20. onomatopeja- zvučna stilska figura u kojo se oponašaju glasovi prirode:

„ I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne omče...“ V:Nazor
„ Bujaju trave, grgolje vode, prošla je ofanziva...“ B.Ćopić
„ Veselo puckara plamen u skromnoj izbici našoj“ V.Ilić

21. asonanca ( zvučati u skladu)- Asonanca je ponavljanje istih samoglasnika u više reči u stihu a aliteracija ponavljanje istih slogova ili suglasnika u više reči.

„ Ijeca zvono
bono,
po kršu dršće zvuk,
s uzdahom tuge
duge,
ubogi moli puk“ A.Šantić

„Grominjaju, drožde i ore,
graču hroču, skvrče, kriješte,
zvižde, zveče,srkiče, laju
revu, reže, ržu, vrište,
muču,viju, zavijaju.“ I.Gundulić

22. igra rečima- korišćenje raznih jezičkih mogućnosti presecanjem glasovnog podudaranja ili glasovne sličnosti:
„ On se lati mača siva
i zama’nu ( zamahnu)
al’zamanu ( uzalud)“ L.Kostić

„ ko za svoga veka ne posrnu hrom,
pohramaće za njim vekovi“ L.Kostić
„ tvog glasa glas
glasa se glasnim glasom“ M.Krleža

dakle:
popis stilskih figura- podsetnik:

- poređenje- osnovna i najčešća figura. Sastoji se od tri člana, predmeta koji se poredi, zajedničke osobine tog predmeta i onog sa kojim se poredi
- kontrast-antiteza- je poređenje koje se ne vrši po sličnosti već po suprotnosti.
- metafora- preneseno značenje, ona je zavisna od konteksta
- personifikacija- kada se mrtvim stvarima, vegetativnom ičli animalnom životu, ili apstraktnim pojmovima daju ljudske osobine
- alegorija ( zasniva se na metafori)- kada se metafora osamostali i produži proširujući se na celu sliku ili radnju dobijamo ageoriju
- epitet ( na metafori)- reč koja uz imenicu otkriva neku njenu osobinu karakterističnu za datu situaciju
- perifraza- Kada se jedan pojam, stanje, osibina ili radnja opisno kazuje sa više reči:
- metonimija ( zamena imena)- je druga grupa stilskih figura kod kojih veza između dva pojma nije zasnovana na suprotnosti ili sličnosti već na osnovu njihove logične zavisnoti.
- ironija- upotreba reči u suprotnom smislu od onog koje one imaju. Obično se stavlja pod navodnike.
- simbol U književnosti se pod simbolom podrazumeva reč koja označava neki konkretan predmet, a upućuje na neki apstraktan pojam ili grupu pojmova.
- paradoks ( ono što je neočekivano)- Paradoks je misao koja na prvi pogled izgleda protivrečna, a koja je u stvari duboko tačna i istinita.
- aluzija ( alludere- šaliti se, ciljati na nešto)- Duhovit nagoveštaj na nešto naziva se aluzijom, obično se zasniva na nekoj poznatoj situaciji i stoga je za njeno razumevanje potrebno poznavanje te situacije
- hiperbola ( preterivanje) je preuveličavanje osobina predmeta ili intenziteta radnje u cilju jačeg emotivnog delovanja.
- gradacija ( penjanje) postupno ređanje osećanja i slika po jačini, tako da prva slika bude najslabije a poslednja najveće jačine. Obično u sebi ujedinjuje i hiperbolu ( preuveličavanje) i samo ređanje slika po jačini ( gradaciju).
- Tautologija ( iste reči)- u suštini je isto emocionalna figura kao hiperbola i gradacija, to je gomilanje reči istog značenja. Veoma je česta u pesničkom jeziku.
- apostrofa ( odvraćanje obraćanja publici)- Apostrofa je svako pesnikovo obraćanje mrtvim stvarima i ličnostima, ili apstraktnim pojmovima, ili odsutnim licima kao živim i prisutnim bićima, što oživljava pesnikov odnos prema tim stvarima i čini ga bliskijim.
- retorsko pitanje- kada se jedna misao kaže u obliku pitanja na koje se očekuje odgovor.
- elipsa ( izostajanje)- to je figura koja se sastoji u tome što se cela rečenica svede na reč na kojoj je logičko i emocionalno težište.
- lirski paralelizmi:
- anafora ( dovođenje u vezu)- kada se ponavlja reč na početku stihova:
- simploha ( prepletanje, upletanje)- kada se ponavljaju reči i na početku i na kraju stiha:
- epifora ( dodavanje) kada se ponavljaju reči na kraju stiha:
- paliologija ( opet govor)- kada se ponavljaju reči na početku jednog i na kraju drugog stiha:
- onomatopeja- zvučna stilska figura u kojo se oponašaju glasovi prirode:
- asonanca ( zvučati u skladu)- Asonanca je ponavljanje istih samoglasnika u više reči u stihu a aliteracija ponavljanje istih slogova ili suglasnika u više reči

funkcionalni stilovi

- Tema stilistike su varijacije i varijante. Po Branku Tošoviću razlikuju se sledeći funkcionalni stilovi pisane reči:

1. književno umetnički koji se deli na prozni, pesnički i dramski
2. naučni stil koji se deli na strogo naučni, naučno popularni i naučno udžbenički
3. publicistički koji se deli na novinarsko i monografsko novinarski
4. administrativni koji se deli na zakonodavno pravni, društveno politički, diplomatski i personalni.



- Dva stila daju međustil.

- varvarizmi- tuđice- najviše ima turcizama, germanizama i talijanizama

- provincijalizmi- reči pojedinih krajeva

- neologizmi- reči koje menjaju varvarizme

- arhaizmi- zastarele reči

- pleonazam- suvišno nagomilavanje reči istog značenja

- dijalektizmi- istorizmi- reči vezane za neki istorijski period ili karakteristične za neki dijalekt

- profesionalizmi-termini- reči koje se koriste u određenoj profesiji

- idiomi- fraze

- kolokvijalizmi- reči u opštoj upotrebi

- eufemizmi- reči upotrebljene tako da ublaže značenje rečenice ( prisnije je pozdravio)

- vulgarizmi- žargon

- Stilistika je nauka koja se bavi izražavanjem misli kroz usmeni ili pisani način

- Stilen je jedinica stila, a vrednost koju ona daje je stilogen.

- Fonostileni- stil zvuka

- morfostileni- stil oblika reči

- leksikostileni- stil slova

- semantostileni- stil značenja reči

- sintaksostileni- stil rečenice

- grafostileni- grafički stil teksta

- Reči su ekspresivna vrednost glasa zvuka

- Sinestezija je psihološka pojava da se jednim čulom istovremeno doživi i oseti ono što se normalno doživljava drugim čulom. ( oštrina zvuka, mekoća boje, dubina glasa...)

milena ovo ne moze da se čita !!!

što?????

ma zato shto si koristila ch, dj i c..a ovde se to ne prikazuje tako

o svasta...a ja prebacila tastaturu...sranje.

ma nema veze
ionako smo mi blejimo na 4umu

ajde iskoriguj molim te !!!

ovo uopšte nije loše !!!

covece znas koji je to posao:))) treba u wordu sve da ispravim:( pa onda ovde da kopiram...kad nemamo upload:( Probaj da prebacis u svom profilu forum na srpski da vidis da li ce ti citati sva slova:)
Ako ne onda cu da ispravljam.

kako misliš da prebacim u svom profilu ???

ti znaš da sam polagao informatiku 3 puta

Za sve koji ne vide naša slova šđčćž ili љњшђчћжџ
pogledajte sliku ispod



uz pomoć nje naterajte vašeg browsera (po naški pretraživača) da čita naša slova.

Ovo je bilo za Mozilu.

Slede slike za IE7 i za Operu.

IE7




Opera



nadam se da sam bar malo pomogao.

hvala:)

Hm, ovo je materija koju profesor daje na kolokvijumu ili na ispitu?I da li je u pitanju profesor Zlatkovic, poshto sam ja kao pala s marsa, sad sam se prebacila tu na zurnalistiku, i ne mogu nikako da nahvatam nekog od kolega...