škole menadžmenta ( 106- 150 strana)
Klasična škola kao polaznu pretpostavku ima tu da su ljudi racionalni.
Naučno upravljanje je prvi naučni pristup menadžmentu. Ono se bavilo sa dve najvažnije gupre pitanja- kako povećati produktivnost, i kako motivisati zaposlene da prihvate nove metode rada koje dovode do povećanja produktivnosti.
- Frederik Tejlor i nastanak naučnog upravljanja- naučno upravljanje se javlja početkom XX veka sa radovima Frederika Tejlora, koji je prvi napravio osnove studije vremena, analize pokreta i vremena neophodnog da se postavljeni zadaci realizuju. Pokušao je da dokaže kako se putem adekvatno ustanovljenog sistema plaćanja prema proizvedenim komadima zaposleni mogu motivisati. 1911. objavio je svoju najznačajniju knjigu „ principi naučnog upravljanja“ u kojoj ističe potrebu za korišćenjem naučnih metoda u poslovanju. Posebno su poznata četiri njegova principa:
1. princip razvoja prave nauke- suština je da se korišćenjem naučnog metoda upozna svaki pojedinačan posao i pronađe najbolji metod kako treba on da se radi.
2. naučna selekcija i progresivni broj radnika- suština ovog principa je da menadžer izvrši pravilnu ocenu i odabir radnika
3. naučno obrazovanje i trening radnika-
4. prijateljski odnosi i kooperacija između radnika i menadžera
- Tejlor je pokrenuo pravu lavinu radova iz ove oblasti.
- Henri Gant je bio blizak Tejlorov saradnik, isticao je veliki značaj radnog morala i zalagao se za harmoničnu kooperaciju između zaposlenih i menadžera, razvijao je stimulativne sisteme plaćanja, sisteme radnih zadataka sa bonusima, ta ideja se kasnije razvila i postala poznata kao Gantov dijagram, ili Gantogram. Na njegovim osnovama kasnijese razvili mrežno planiranje.
- U ovoj školi poznati su i Frenk i Lilijen Džilbert koji su dali studiju pokreta, kojom su mogli da uštede vreme obavljanja poslova.
klasična organizaciona teorija
- za njen nastanak posebno je važan francuz Anri Fejo koji je uvideo veliki značaj menadžmenta kao aktivnosti, koji je ranije bio tretiran kao administrativni posao, u svom epohalnom delu „ opšti i industrijski menadžment“ dao je svojih 14 principa. Smatra se tvorcem klasične organizacione teorije, prvi je dao teoriju organizacije i upravljanja, postavio je osnove administrativne teorije menadžmenta.
- 14 Feojivh principa:
1. radne divizije
2. autoritet
3. disciplina
4. jedinstvo komandovanja
5. jedinstvo usmerenosti
6. podređenost pojedinačnih interesa opštim
7. nagrađivanje prema radu
8. centralizacija i decentralizacija
9. skalarni lanac
10. poredak- red
11. pravičnost
12. stabilnost položaja zaposlenih
13. inicijativa
14. duh zajedništva
- Fejov rad predstavlja pionirski pokušaj razumevanja faza procesa upravljanja. Međutim on ne pravi jasnu razliku između poslovnih funkcija i faza procesa menadžmenta.
birokratski menadžment Max Veber
- Veberova teorija idealne birokratije je nastala kao rezultat reakcije i njegovog izrazitog neslaganja na preovlađujuće norme klasne nesvesnosti. Birokratija je bila rešenje za racionalno funkcionisanje organizacija.Razlikovao je tri tipa autoriteta:
1. racionalno pravni- predsednik države
2. tradicionalni- kraljevi, carevi...
3. harizmatski- zvezde
Prvi tip autoriteta je osnova za birokratiju.
Škole međuljudskih odnosa
- Ovaj pravac nastaje na kritici klasične škole i polazi od bazične pretpostavke da su ljudi samosvesna socijalna i društvena bića. Ova škola kasnije prersta u biheviorističke.
- za ovu školu važni su eksperimenti iz Hotorna, i profesor psihologije Džordž Elton Mejo. Ovi eksperimenti su dokazali da se tehničkim znanjima i veštinama ne mogu objasniti svi aspekti ponašanja organizacije.
- Glavni stav je bio da se tehničkim znanjima i veštinama ne mogu objasniti svi aspekti ponašanja u organizaciji.. Osnovni model , tj. način razmišljanja sastojao na liniji:
- visok moral- zadovoljstvo na poslu- povećanje preformansi
- Meri Parker Folet je dala najznačajniju definiciju menadžmenta: da je to sposobnost obavljanja stvari preko i uz pomoć ljudi.Ona je živela u vreme naučnog upravljanja, ali je po svojim stavovima pripadala eri „socijalnog čoveka“ Bavila se i pitanjima rešavanja organizacionih konflikata, i tu je dala četiri opcije prevazilaženja konflikta:
1. doborovoljnim popuštanjem jedne strane
2. borbom i pobedom jedne strane
3. kompromisom
4. integracijom interesa
- Takođe definisala je i četiri principa koordinacije:
1. koordinacija putem direktnog kontakta
2. koordinacija u fazama rada
3. koordinacija kao recipročan odnos
4. koordinacija kao kontinuirani proces
- Čester Bernard se bavio teorijom organizacije i pitanjima njene efikasnosti. Objavio je knjigu „ funkcije izvršnih direktora“. Isticao je značaj neformalnih grupa u organizaciji, i dao je tri značajna elementa svake organizacije:
1. spremnost na saradnju
2. zajednička svrha i cilj
3. mogućnost komuniciranja
- Iz ove škole menadžmenta nastao je veliki broj tzv. biheviorističkih pravaca. Posle Hotornskih eksperimenata istraživanja u menadžmentu su se razvila u više pravaca:
1. drugačijoj interpretaciji i pristupu motivisanja zaposlenih
2. promene u shvatanju uloga radnih divizija
3. davanje većeg značaja zaposlenima u donošenju odluka kroz različite oblike participacije.
- Abraham Maslov, čuven po hijerarhiji motiva kod čoveka, dao je tri osnovne pretpostavke o ljudskoj prirodi:
1. ljudi imaju potrebe koje nikada nisu u potpunosti zadovoljene
2. ljudska aktivnost je usmerena ka zadovoljavanju potreba
3. postoji odgovarajuća hijerarhija potreba
kavntitativna škola i razvoj nauka o upravljanju
- Naučni metod podrazumeva postojanje racionalnog pristupa u rešavanju problema kroz postavljanje hipoteza, prikupljanje podataka, identifikaciju alternativa, testiranje i njihovu verifikaciju.
- Naučni metod u rešavanju problema kod industrijskih organizacija postavio je Čarls Babidž.
- Pred kraj II svetskog rata došlo je do snažnog razvoja određenih kvantitativnih disciplina i njihove sve veće upotrebe u menadžmentu. Ovaj pravac vezuje se za brojne metode i tehnike, kao modeli mrežnog planiranja. Danas se ove nauke zovu nauke o upravljanju, a kreirane su sa ciljem da pomognu menadžerima u procesima odlučivanja, tako što pomažu predviđanjima, pretpostavljanjima nekih situacija.
sistemski pristup
- bazira se na teorijama sistema. Ovaj termin prvi je upotrebio biolog Ludvig Van Bertalanfi koji je sistem definisao kao skup povezanih elemenata koji funkcionišu kao celina, tvrdio je da posotje određene karakteristike svih sistema:
1. sagledavanje celine
2. tendencija da delovi organizacije nastoje da se nađu u stanju ravnoteže
3. otvorenost svih sistema
- uočio je da termini organizam i organizacija imaju isti koren reči. Prihvatanje organizacije kao otvorenog sistema je podrazumevalo da ona zavisi od niza faktora i okruženja.
- počekom 60 tih na organizacije je počelo da se gleda kao na sistem koji teži da se uklopi u jedan veći sistem- društvo i privredu.
- Svaka organizacija može da se posmatra kao sistem koji se sastoji iz najmanje tri grupe podsistema:
1. tehnički nivo
2. organizacioni nivo
3. institucionalni nivo
- osnovni elementi svakog sistema su:
- inputi- ljudski, materijalni, finansijski i slično
- transformacioni proces- vezan za odgovarajuće tehnike upravljanja
- outputi- proizvodi i usluge
- povratna sprega- feed back- reakcija, i informcaije o rezultatima i stanju organizacije u sistemu.
- Neki autori smatraju da otvoreni sistemi imaju tri osnovne karakteristike:
1. negativna entropija- entropija= tendencija zatvorenih sistema da se nađu u stanju haosa ili inercije- u menadžmentu entropija se vezuje za slabljenje sistema tokom vremena
2. diferencijacija- tendencija po kojoj otvoreni sistemi teže da budu kompleksniji
3. sinergija- sposobnost da celina sistema vredi više od prostog zbira njenih elemenata
situacioni pristup
- autori klasične škole ( Fejo, Tejlor i Veber) su bili orijentisani ka traženju univerzalnih principa.
- Situacioni pristup ( ili kontigentni pristup) se javlja početkom 70 tih godina i po njemu konkretno reagovanje menadžera će zavisiti od karakteristika svake pojedinačne situacije i faktora u kojima se organizacija nalazi. On kaže da „ nema najboljeg načina“, već način upravljanja zavisi od konkretne situacije.
- Džoam Vudvord, industrijski sociolog, utvrdila je da ne postoji najbolji način organizovanja, i da svaki način organizovanja nije podjednako dobar.
- U prvom planu kontigentno pristupa je osmatranje okruženja, sagledavanje pravnih i etičkih pitanja, razvoj informacionih sistema...
- Piter Draker ne može da se svrsta u jednu određenu školu, mnogi ga stavljaju u školu neoklasičnog pristupa menadžmentu, koja predstavlja novi pristup klasičnoj školi. Njegovi najvažniji doprinosi teoriji menadžmenta su:
- isticao je kako menadžment predstavlja poseban posao u okviru organizacije
- formulisao je koncept upravljanja putem ciljeva
- ukazao je na potrebu uvođenja pojma strategija iz vojne terminologije u poslovnu praksu.
- formulisao koncepte efektivnosti i efikasnosti
- bavio se analizama slučaja iz prakse
- ukazao na veliki značaj inovacija i preduzetništva
Prijem 
