UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA
(Usvojena i proglassena rezolucijom Generalne skupsstine
Ujedinjenih nacija 217 A (III) od 10. decembra 1948. godine)
uvod
Possto je priznavanje urodjenog dostojanstva i jednakih i neotudjivih prava svih cclanova ljudske porodice temelj slobode, pravde i mira u svetu; possto je neposstovanje i preziranje ljudskih prava vodilo varvarskim postupcima, koji su vredjali savest ccoveccanstva, i possto je stvaranje sveta u kojem che ljudska bicha uzzivati slobodu govora i ubedjenja i biti slobodna od straha i nestassice proglasseno kao najvissa tezznja svakog ccoveka; possto je bitno da ljudska prava budu zasstichena pravnim poretkom kako ccovek ne bi bio primoran da kao krajnjem izlazu pribegne pobuni protiv tiranije i ugnjetavanja; possto je bitno da se podsticce razvoj prijateljskih odnosa medju narodima; possto su narodi Ujedinjenih nacija u Povelji ponovo proglasili svoju veru u osnovna ljudska prava, u dostojanstvo i vrednost ccovekove liccnosti i ravnopravnost musskaraca i zzena i possto su odluccili da podsticcu drusstveni napredak i poboljssaju uslove zzivota u vechoj slobodi; possto su se drzzave cclanice obavezale da u saradnji s Ujedinjenim nacijama obezbede opsste posstovanje i primenu ccovekovih prava i osnovnih sloboda; possto je opsste shvatanje ovih prava i sloboda od najveche vazznosti za puno ostvarenje ove obaveze; Generalna Skupsstina proglassava ovu Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima kao zajedniccki standard koji treba da postignu svi narodi i sve nacije da bi svaki pojedinac i svaki organ drusstva, imajuchi ovu Deklaraciju stalno na umu, tezzio da uccenjem i vaspitavanjem doprinese posstovanju ovih prava i sloboda da bi se postupnim unutrassnjim i medjunarodnim merama obezbedilo njihovo opsste i stvarno priznanje i posstovanje kako medju narodima samih drzzava cclanica, tako i medju narodima onih teritorija koje su pod njihovom upravom.
CClan 1.
Sva ljudska bicha radjaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svesschu i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva.
CClan 2.
Svakom pripadaju sva prava i slobode proglassene u ovoj Deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politicckog ili drugog missljenja, nacionalnog ili drusstvenog porekla, imovine, rodjenja ili drugih okolnosti. Dalje, neche se praviti nikakva razlika na osnovu politicckog, pravnog ili medjunarodnog statusa zemlje ili teritorije kojoj neko lice pripada, bilo da je ona nezavisna, pod starateljstvom, nesamoupravna, ili da joj je suverenost na ma koji drugi naccin ograniccena.
CClan 3.
Svako ima pravo na zzivot, slobodu i bezbednost liccnosti.
CClan 4.
Niko se ne sme drzzati u ropstvu ili potccinjenosti: ropstvo i trgovina robljem zabranjeni su u svim oblicima.
CClan 5.
Niko se ne sme podvrgnuti muccenju ili svirepom, neccoveccnom ili ponizzavajuchem postupku ili kazni.
CClan 6.
Svako ima pravo da svuda bude priznat kao pravni subjekt.
CClan 7.
Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo bez ikakve razlike na podjednaku zasstitu zakona. Svi imaju pravo na jednaku zasstitu protiv bilo kakve diskriminacije kojom se krssi ova Deklaracija i protiv svakog podsticanja na ovakvu diskriminaciju.
CClan 8.
Svako ima pravo da ga nadlezzni nacionalni sudovi efikasno sstite od dela krssenja osnovnih prava koja su mu priznata ustavom ili zakonima.
CClan 9.
Niko ne sme biti proizvoljno uhapssen, pritvoren, niti proteran.
CClan 10.
Svako ima potpuno jednako pravo na praviccno javno sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom koji che odlucciti o njegovim pravima i obavezama, i o osnovanosti svake kriviccne optuzzbe protiv njega.
CClan 11.
1) Svako ko je optuzzen za kriviccno delo ima pravo da se smatra nevinim dok se na osnovu zakona krivica ne dokazze na javnom pretresu na kojem su mu obezbedjena sva jamstva potrebna za njegovu odbranu.
2) Niko se ne sme osuditi za dela ili propusstanja koja nisu predstavljala kriviccno delo po unutrassnjem ili medjunarodnom pravu u vreme kada su izvrssena. Isto tako ne sme se izricati tezza kazna od one koja se mogla primeniti u vreme kada je kriviccno delo izvrsseno.
CClan 12.
Niko se ne sme izlozziti proizvoljnom messanju u privatni zzivot, porodicu, stan ili prepisku, niti napadima na ccast i ugled. Svako ima pravo na zasstitu zakona protiv ovakvog messanja ili napada.
CClan 13.
1) Svako ima pravo na slobodu kretanja i izbora stanovanja u granicama pojedine drzzave.
2) Svako ima pravo da napusti svaku zemlju, ukljuccujuchi svoju vlastitu, i da se vrati u svoju zemlju.
CClan 14.
1) Svako ima pravo da trazzi i uzziva u drugim zemljama azil od proganjanja.
2) Na ovo se pravo niko ne mozze pozvati u sluccaju gonjenja koje je zasnovano na kriviccnom delu nepoliticcke prirode ili postupku protivnom ciljevima i naccelima Ujedinjenih nacija.
CClan 15.
1) Svako ima pravo na drzzavljanstvo.
2) Niko ne sme samovoljno biti lissen svog drzzavljanstva niti prava da promeni drzzavljanstvo.
CClan 16.
1) Punoletni musskarci i zzene, bez ikakvih ograniccenja u pogledu rase, drzzavljanstva ili veroispovesti, imaju pravo da sklope brak i da osnuju porodicu. Oni su ravnopravni prilikom sklapanja braka, za vreme njegovog trajanja i prilikom njegovog razvoda.
2) Brak se mozze sklopiti samo uz slobodan i potpun pristanak lica koja stupaju u brak.
3) Porodica je prirodna i osnovna chelija drusstva i ima pravo na zasstitu drzzave i drusstva.
CClan 17.
1) Svako ima pravo da poseduje imovinu, sam i u zajednici s drugima.
2) Niko ne sme biti samovoljno lissen svoje imovine.
CClan 18.
Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; ovo pravo ukljuccuje slobodu promene veroispovesti ili ubedjenja i slobodu da ccovek sam ili u zajednici s drugima, javno ili privatno, manifestuje svoju veru ili ubedjenje putem nastave, ispovedanjem vere i obavljanjem obreda.
CClan 19.
Svako ima pravo na slobodu missljenja i izrazzavanja, ssto obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog missljenja, kao i pravo da trazzi, prima i ssiri obavesstenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.
CClan 20.
1) Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruzzivanja.
2) Niko se ne mozze primorati da pripada nekom udruzzenju.
CClan 21.
1) Svako ima pravo da uccestvuje u upravljanju javnim poslovima svoje zemlje, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika.
2) Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnu sluzzbu u svojoj zemlji.
3) Volja naroda je osnova drzzavne vlasti: ova volja treba da se izrazzava na povremenim i slobodnim izborima, koji che se sprovoditi opsstim i jednakim pravom glasa, tajnim glasanjem ili odgovarajuchim postupkom kojim se obezbedjuje sloboda glasanja.
CClan 22.
Svako, kao cclan drusstva, ima pravo na socijalno osiguranje i pravo da ostvaruje privredna, drusstvena i kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo i za slobodan razvoj svoje liccnosti, uz pomoch drzzave i putem medjunarodne saradnje, a u skladu sa organizacijom i sredstvima svake drzzave.
CClan 23.
1) Svako ima pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na praviccne i zadovoljavajuche uslove rada i na zasstitu od nezaposlenosti.
2) Svako, bez ikakve razlike, ima pravo na jednaku platu za jednaki rad.
3) Svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuchu naknadu koja njemu i njegovoj porodici obezbedjuje egzistenciju koja odgovara ljudskom dostojanstvu i koja che, ako bude potrebno, biti upotpunjena drugim sredstvima socijalne zasstite.
4) Svako ima pravo da se obrazuje i da stupi u sindikate radi zasstite svojih interesa.
CClan 24.
Svako ima pravo na odmor i razonodu, ukljuccujuchi razumno ograniccenje radnog vremena i povremeno placheni odmor.
CClan 25.
1) Svako ima pravo na standard zzivota koji obezbedjuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, ukljuccujuci hranu, odechu, stan i lekarsku negu i potrebne socijalne sluzzbe, kao i pravo na osiguranje u sluccaju nezaposlenosti, bolesti, onesposobljenja, udovisstva, starosti ili drugih sluccajeva gubljenja sredstava za izdrzzavanje usled okolnosti nezavisnih od njegove volje.
2) Majke i deca imaju pravo na naroccito staranje i pomoch. Sva deca, rodjena u braku ili van njega, uzzivaju jednaku socijalnu zasstitu.
CClan 26.
1) Svako ima pravo na sskolovanje. SSkolovanje treba da bude besplatno bar u osnovnim i nizzim skolama. Osnovna nastava je obavezna. Tehniccka i struccna nastava treba da bude svima podjednako pristupaccna na osnovu njihove sposobnosti.
2) SSkolovanje treba da bude usmereno ka punom razvitku ljudske liccnosti i uccvrsschivanju posstovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ono treba da pomazze razumevanje, trpeljivost i prijateljstvo medju svim narodima, rasnim i verskim grupacijama, kao i delatnost Ujedinjenih nacija za odrzzanje mira.
3) Roditelji imaju prvenstveno pravo da biraju vrstu sskolovanja za svoju decu.
CClan 27.
Svako ima pravo da slobodno uccestvuje u kulturnom zzivotu zajednice, da uzziva u umetnosti i da uccestvuje u nauccnom napretku i u dobrobiti koji otuda proisticcu. Svako ima pravo na zasstitu moralnih i materijalnih interesa koji proisticcu od svakog nauccnog, knjizzevnog ili umetnicckog dela cciji je on tvorac.
CClan 28.
Svako ima pravo na drusstveni i medjunarodni poredak u kojem prava i slobode objavljeni u ovoj Deklaraciji mogu biti potpuno ostvareni.
CClan 29.
1) Svako ima obaveze prema zajednici koja jedino omoguchava slobodno i puno razvijanje njegove liccnosti.
2) U vrssenju svojih prava i sloboda svako se mozze podvrgnuti samo onim ograniccenjima koja su predvidjena zakonom u cilju obezbedjenja nuzznog priznanja i posstovanja prava i sloboda drugih i opssteg blagostanja i u cilju zadovoljenja praviccnih zahteva morala, javnog poretka i opssteg blagostanja u demokratskom drusstvu. Ova prava i slobode ni u kom sluccaju ne mogu se ostvariti protivno ciljevima i naccelima Ujedinjenih nacija.
CClan 30.
Nijedna odredba ove Deklaracije ne mozze se tumacciti kao pravo za ma koju drzzavu, grupu ili lice da obavlja bilo koju delatnost ili da vrssi bilo kakvu radnju usmerenu na russenje prava i sloboda koji su u njoj sadrzzani.
Prijem 
